Ispovest Dubravke Nešović (1): Niko ne pita da li sam živa

Draga Dubravka iskreno mi je zao kad citam sve ovo jer znam da si bila od onih retkih sto su se skolovali sto su glasom pokazivali svoju vrednost...znam da ti je tesko ali ako je za utehu i ove druge dobre pevace koji vrede isto tako polako zaboravljaju a izgleda da je vazan samo onaj koji laprda gluposti za novine i slika se obnazen...isto tako i u braku pravi skandale o humanosti ni traga znaci sve najgore na svetu...oni novinari koji pisu o takvim spodobama nisu ni bolji od njih a oni koji se sete i ponekad nam objave clanak o nekom tako kvalitetnom kao sto si ti zasluzuju pohvalu...zelim ti da jos dugo zivis i da se ne sekiras zbog bezvrednih... doci ce ti pravi prijatelji sigurno...

Prvenstveno je morala da se okrene sinu, koga hvala Bogu ima, i porodici, prijateljima...Zašto joj je potrebna hvala? Gde da je metne? Ali, bližnji, njihova topla reč, vredi više nego sva priznanja... Da li bi joj još 50 hiljada ogrejalo srce? Ako je učinjena nepravda, nije jedina.